ProZ.com translation contests »
2014 annual ProZ.com translation contest: "Celebrations" » German to Serbian

Competition in this pair is now closed.

Discussion and feedback about the competition in this language pair may now be provided by visiting the "Discussion & feedback" page for this pair. Entries may also be individually discussed by clicking the "Discuss" link next to any listed entry.

Source text in German

Am andern Tag war die Hochzeit. Während der Trauung hörte man die Braut weinen, es schien, als ahne sie ihr trauriges Schicksal voraus, während der Bräutigam, Herr Peter Salomon Curius, selbstbewußt und höhnisch lächelnd um sich blickte. Die Sache war die, daß es kein Geschöpf auf Gottes Erdboden gab, dem er sich nicht überlegen gefühlt hätte.

Als das Hochzeitsmahl zu Ende war, wurde Engelhart mit den andern Kindern ins Freie geschickt. Es war ein lieblicher Garten hinter dem Haus, voll Apfel- und Kirschenbäumen. In dem dumpfen Trieb aufzufallen, sonderte sich Engelhart von der Gesellschaft ab und schritt in einer den Erwachsenen abgelauschten Gangart in der Tiefe des Gartens hin und her. Was ihm unbewußt dabei vorgeschwebt hatte, geschah; die jüngste Cousine folgte ihm, stellte sich ihm gegenüber und blitzte ihn mit dunkeln Augen schweigend an. Nach einer Weile fragte Engelhart um ihren Namen, den er wohl schon einige Male gehört, aber nicht eigentlich begriffen hatte. Sie hieß Esmeralda, nach der Frau des Onkels Michael in Wien, und man rief sie Esmee. Dieser Umstand erweckte von neuem Engelharts prickelnde Eifersucht, und er fing an, prahlerische Reden zu führen. Der Lügengeist kam über ihn, zum Schluß stand er seinem wahnvollen Gerede machtlos gegenüber, und Esmee, die ihn verwundert angestarrt hatte, lief spöttisch lachend davon.

Um diese Zeit faßten seine Eltern den Beschluß, ihn, obwohl er zum pflichtmäßigen Schulbesuch noch ein Jahr Zeit hatte, in eine Vorbereitungsklasse zu schicken, die ein alter Lehrer namens Herschkamm leitete. Herr Ratgeber, der große Stücke auf Engelharts Begabung hielt und große Erwartungen von seiner Zukunft hegte, war ungeduldig, ihn in den Kreis des Lebens eintreten, von der Quelle des Wissens trinken zu sehen. Er dachte an seine eigne entbehrungs- und mühevolle Jugend. Noch in den ersten Jahren seiner Ehe liebte er gehaltvolle Gespräche und gute Bücher und bewahrte eine schwärmerische Achtung für alles, was ihm geistig versagt und durch äußerliche Umstände vorenthalten blieb.

Winning entries could not be determined in this language pair.

There were 8 entries submitted in this pair during the submission phase. Not enough votes were submitted by peers for a winning entry to be determined.

Competition in this pair is now closed.

Entries (8 total) — Expand all entries

Drugog dana je bila svadba. Tokom venčanja mlada je plakala, izgledalo je kao da je unapred naslućivala svoju tužnu sudbinu, dok je mladoženja, gospodin Peter Salomon Kurius samopouzdano i podsmešljivo gledao oko sebe. Stvar je bila u tome, da na ovom svetu nije postojalo ni jedno jedino stvorenje u odnosu na koje se on nije osećao superiornijim.

Kada se završio svadbeni ručak, Engelhart je pušten napolje sa ostalom decom. Bila je to ljupka bašta iza kuće, puna drveća jabuke i višnje. Iz potmulog nagona da se istakne, Engelhart se izdvojio od društva koračajući u dubinu bašte hodom kojim je oponašao odrasle. Ono što mu je tada nesvesno prošlo kroz glavu se i desilo; najmlađa rođaka ga je pratila, stala je naspram njega i ćuteći ga posmatrala tamnim očima. Nakon nekog vremena Engelhart je pitao za ime, koje je čuo već nekoliko puta, ali nije naime nikada razumio. Zvala se Esmeralda, po ženi čika Mihaela iz Beča, a svi su je zvali Esme. Ova okolnost je nanovo probudila Engelhartovu razdražljivu ljubomoru pa je počeo da vodi hvalisave razgovore (da priča hvalisave priče). Obuzeo ga je duh laži i na kraju je stajao nemoćno pred svojim mahnitim blebetanjem, a Esme, koja je začuđeno zurila u njega, je pobjegla kikoćuči se podsmešljivo.

Iako je imao još godinu dana obavezne nastave, njegovi roditelji su u to vreme odlučili da ga pošalju u pripremni razred, koji je vodio jedan stari nastavnik po imenu Hirškam. Gospodin Ratgeber, koji je visoko cenio Engelhartovu nadarenost i koji je imao velika očekivanja od njegove budućnosti, je bio nestrpljiv da ga vidi kako ulazi u krug života i pije sa izvora znanja. Mislio je na svoju oskudnu i mučnu mladost. Već tokom prvih godina svog braka voilo je izdašne razgovore i dobre knjige pa je sačuvao zanesenjačko poštovanje prema svemu što mu je duhovno bilo uskraćeno i zbog spoljašnjih neprilika izostalo.
Entry #21589 — Discuss 0 — Variant: Not specified
serpentina21
serpentina21
Áustria
Voting points1st2nd3rd
0000
Rating typeOverallQualityAccuracy
Entry3.754.00 (2 ratings)3.50 (2 ratings)
Entry tagging:
  • No "like" tags
Svadba je bila narednog dana. Za vreme venčanja su čuli mladu kako jeca, kao da naslućuje svoju tužnu sudbinu, dok se mladoženja, gospodin Peter Salomon Kurius, osvrtao oko sebe, pun samopouzdanja i sa prezrivim osmehom na usnama. Osećao se nadmoćnijim od bilo koga na ovom belom svetu.

Pošto se svadbeni ručak završio, Engelharta su, zajedno sa ostalom decom, pustili napolje. Iza kuće je bio prijatan vrt, pun jabukovih i trešnjevih stabala. Da bi privukao pažnju na sebe, Engelhart se odvojio od grupe i šetkao se tamo-amo u dnu vrta, dok su odrasli osluškivali njegove korake. Nije primetio da ga je najmlađa rođaka pratila i stala naspram njega, gledajući ga u tišini tamnim očima. Nakon nekog vremena Engelhart je upitao kako se zove, jer je već nekoliko puta čuo njeno ime, koje nije dobro razumeo. Zvala se Esmeralda, po ženi strica Mihaela iz Beča, a zvali su je Esme. Ova okolnost ponovo probudi kod Engelharta žarku ljubomoru, pa je počeo da se hvali. Onda je počeo da laže, upetljavajući se sve više, a Esme, koja je zaprepašćeno zurila u njega, pobeže odatle, podrugljivo se smejući.

Iako još godinu dana nije bio obavezan da pođe u školu, u to vreme su njegovi roditelji odlučili da ga pošalju u pripremno odeljenje, koje je vodio stari učitelj po imenu Herškam. Gospodin savetnik, koji je imao visoko mišljenje o Engelhartovoj nadarenosti, i puno je od njega očekivao u budućnosti, bio je nestrpljiv da ga uvede u život, da vidi kako se napaja na izvoru znanja. Razmišljao je o svojoj mladosti, punoj odricanja i muke. Još u prvim godinama braka voleo je zanimljive razgovore i dobre knjige, oduševljavajući se svime što je njegovom duhu bilo uskraćeno i čega je, sticajem okolnosti, bio lišen.
Entry #19204 — Discuss 0 — Variant: Not specified
Voting points1st2nd3rd
0000
Rating typeOverallQualityAccuracy
Entry3.504.00 (2 ratings)3.00 (2 ratings)
Entry tagging:
  • 1 user entered 1 "like" tag
  • 3 users agreed with "likes" (3 total agrees)
  • 1 user disagreed with "likes" (1 total disagree)
-1
+3
1
Za vreme venčanja su čuli mladu kako jeca, kao da naslućuje svoju tužnu sudbinu, dok se mladoženja, gospodin Peter Salomon Kurius, osvrtao oko sebe, pun samopouzdanja i sa prezrivim osmehom na usnama.
Flows well
Jasmina Kuveljic
Sutradan je bila svadba. U toku svadbene ceremonije moglo se čuti kako mlada plače, kao da već unapred naslućuje svoju tužnu sudbinu dok je mladoženja, gospodin Petar Salomon Kurijus, samouvereno i prezrivo se smejuljeći, gledao oko sebe. U stvari je bio ubeđen da ne postoji ni jedno stvorenje na božijem tlu, koje bi moglo da se meri sa njim.

Kada se svadbeni ručak završio, Engelhart je sa ostalom decom poslat napolje. Iza kuće se nalazio ljupki vrt pun stabala jabuka i trešanja. Da bi se izdvojio od ostalih, Engelhart se odvojio od društva i u dnu dvorišta koračao gore dole, imitirajući hod odraslog čoveka. Desilo se upravo ono, što je nesvesno priželjkivao; najmlađa rođaka je pošla za njim, stala ispred njega, probadajući ga nemo pogledom iz tamnih očiju. Engelhart ju je nako nekog vremena upitao kako se zove, iako je nekoliko puta do tada čuo njeno ime, ali ga nije jasno razumeo. Zvala se Esmeralda, po ženi ujaka Mihaela iz Beča, a zvali su je Esmi. Ova okolnost je iznova probudila Engelhartovu podbadajuću ljubomoru i počeo je da vodi hvalospeve. Savladan Lažljivim duhom, naposletku je stajao bespomoćno pred svojom sumanutom bujicom reči dok je Esmi, koja je isprva začuđeno yurila u njega, otrčala podrugljivo se smejući.

Otprilike u to vreme su njegovi roditelji doneli odluku da ga pošalju u pripremni razred koji bi vodio stari učitelj po imenu Herškam, iako mu je do zvaničnog početka polaska u školu preostalo još celih godinu dana. Gospodin Savetnik koji je imao visoko mišljenje o Engelhartovom daru, polagao je velika očekivanja u njegovu budućnost i bio je nestrpljiv da ga vidi kako stupa u krug života i počne da pije sa izvora znanja. Mislio je na sopstvenu mladost punu napora i odricanja. Još u prvim godinama svog braka voleo je sadržajne razgovore i dobre knjige i sačuvao je ushićenost prema svemu onome, što je njemu u intelektualnom smislu bilo uskraćeno i oduzeto usled spoljašnjih okolnosti.
Entry #19391 — Discuss 0 — Variant: Not specified
Voting points1st2nd3rd
0000
Rating typeOverallQualityAccuracy
Entry3.173.33 (3 ratings)3.00 (3 ratings)
Entry tagging:
  • 1 user entered 2 "like" tags
hvalospeve
Good term selection
Srdjan Sundic
Savladan Lažljivim duhom, naposletku je stajao bespomoćno pred svojom sumanutom bujicom reči dok je Esmi, koja je isprva začuđeno yurila u njega, otrčala podrugljivo se smejući
Flows well
Srdjan Sundic
Drugog dana je bilo venčanje. Dok je trajao obred venčanja, čula se mlada kako plače, izgledalo je kao da sluti svoju tužnu sudbinu, dok je mladoženja, gospodin Peter Salaom Curius, smejući se samosvesno i prezrivo gledao oko sebe. Izgledalo je kao da ne postoji nijedno stvorenje na zemlji božijoj prema kome se on nije osećao nadmoćno.

Kada je svadbeni ručak bio gotov, Enelhart je poslat sa ostalom decom napolje. Bila je to ugodna bašta iza kuće, puna jabukovih i višnjinih stabala. Upavši u prigušeni nagon, Engelhart se izdvojio od društva i karačavši tamo amo u dubini bašte, kao što to rade odrasli. Ono što je pri tome nesvesno zamišljao, desilo se; najmlađa sestra od tetke sledila ga je, postavila se pred njega i pogledala ga ćuteći svojim tamnim očima. Nakon nekog vremena Engelhart je upitao za ime, koje je već nekoliko puta čuo, ali ga zapravo nije pojmio. Zvala se Esmeralda, prema ženi ujaka Mihaela u Beču, i zvali su je Esmee. Ovo je stanje iznova pobudilo Engelhartovu uzbuđujuću ljubomoru, te je počeo da vodi hvalisav govor. Duh laži nadvio se nad njim, na kraju je stajao bespomoćno pred svojom besmislenim pričama, i Esmee, koja je začuđeno zurila u njega, otrčala je podrugljivo se smejući.

Za to vreme njegovi roditelji su odlučili, da ga, iako je imao još godinu dana obaveznog školovanja, pošalju u pripremni razred, koji je vodio jedan stari nastavnik po imenu Herškam. Gospodin savetnik, koji je vrlo cenio njegov talenat i gajio velika očekivanja od njegove budućnosti, bio je nestrpljiv. Mislio je na svoju mladost punu odricanja i muka. Još prvih godina svog braka voleo je sadržajne razgovore i dobre knjige i sačuvao je sanjarsko poštovanje prema svemu što mu je duhovno bilo oduzeto i ostalo uskraćeno usled spoljašnjih okolnosti.
Entry #20273 — Discuss 0 — Variant: Not specified
Voting points1st2nd3rd
0000
Rating typeOverallQualityAccuracy
Entry2.673.00 (3 ratings)2.33 (3 ratings)
Entry tagging:
  • No "like" tags
Drugog dana beše svadba. Ljudi su primećivali da nevesta tokom svadbene ceremonije plače, činilo se kao da predoseća tragičnost svoje sudbine, dok je mladoženja, gospodin Peter Zalomon Kurius, ljude posmatrao samosvesno i prezrivo se smešeći. Istini za volju, smatrao je da pod kapom božjom nema stvorenja koje bi mu u nečemu moglo doskočiti.

Kada je svadbena gozba privedena kraju, poslaše Engelharta sa drugom decom napolje. Iza kuće se nalazio prijatan vrt koji obilovaše voćkama jabuka i krušaka. Osećajući potmulu potrebu da skrene pažnju na sebe, Engelhart se izdvoji iz društva i hodom, koji je „preslikao“ od odraslih, otkorača dalje u vrt. Dogodi se ono čime se nesvesno poigravao u mislima. Najmlađa rođaka beše pošla za njim, stade naspram njega i pogleda ga ćutke iskričavim tamnim očima. Malo potom Engelhart je upita za ime, koje već beše čuo više puta, ali ga zapravo nije razumeo. Dali su joj ime Esmeralda po ženi ujaka Mihaela u Beču, a zvali su je Esme. Ovaj detalj ponovo pokrenu uznemirujuću ljubomoru u Engelhartu i on poče da se razmeće pričom. Obuze ga manija da izmišlja. Na kraju, i sam bespomoćno shvati sumanutost svojih naklapanja, a Esme, čiji se pogled u čudu prikovaše za njega, otrča uz podrugljiv smeh.

U tom periodu roditelji odlučiše da ga, iako je imao još jednu slobodnu godinu pre obaveznog školskog obrazovanja, pošalju na pripremnu nastavu, koju je vodio stari učitelj po imenu Herškam. Gospodin Ratgeber, koji je puno polagao u Engelhartovu darovitost i imao velika očekivanja u vezi sa njegovom budućnošću, beše nestrpljiv da ga vidi kako se hvata u kolo života i taži žeđ na vrelu znanja. Prisećao se sopstvenog oskudnog i namučenog mladalaštva. Još u prvim godinama braka je uživao u sadržajnim razgovorima i kvalitetnim knjigama i zaneseno se interesovao za sve što njegovom intelektu beše uskraćeno i usled spoljnih okolnosti nedostupno.
Entry #19628 — Discuss 0 — Variant: Not specified
Milma
Milma
Sérvia
Voting points1st2nd3rd
0000
Rating typeOverallQualityAccuracy
Entry2.542.75 (4 ratings)2.33 (3 ratings)
Entry tagging:
  • 1 user entered 1 "like" tag
  • 4 users agreed with "likes" (4 total agrees)
+4
1
pod kapom božjom
Good term selection
serpentina21
Drugog dana beše svadba. Za vreme veridbe čula se mlada kako jeca; činilo se, kao da predoseća svoju tragičnu sudbinu dok se mladoženja, gospodin Peter Salomon Kurijus samopouzdano i prezrivo smeškao i gledao oko sebe. U stvari, nije bilo stvora na zemlji božijoj nad kojim se ovaj nije osećao superiornim.

Kada se završio svadbeni ručak, Engelharta su poslali napolje sa drugom decom. Beše jedan dražesan vrt iza kuće, pun jabukovog i trešnjinog drveća. U tupom nagonu da skrene pažnju na sebe, Engelhart se odvojio od društva, koračajući, tobože kao što odrasli čine, unaokolo po dubini vrta. I tad se dogodi ono, što mu je podsvesno lebdelo pred očima: najmlađa rođaka, koja ga je svo vreme pratila, stade naspram njega i prostreli ga ćutke svojim tamnim očima. Posle nekog vremena Engelhart je upita za ime, koje je, biće, već nekoliko puta čuo, ali nije zapravo razumeo. Zvala se Esmeralda, po ženi ujaka Mihaela iz Beča, a zvali su je Esmé. Ova okolnost razbukta u Engelhartu iznova ljubomoru, i on poče da drži hvalisave govore. Obuze ga duh lažljivosti; na koncu je bio bespomoćno izložen svom ludačkom trabunjanju, i Esmé, koja je prethodno očarano buljila u njega, otrča s podsmehom.

U to vreme njegovi roditelji su doneli odluku da ga, iako je imao još godinu dana vremena do obaveznog upisa u školu, pošalju u pripremni razred koji je vodio jedan star učitelj po imenu Herškam. Gospodin Ratgeber, koji je bio ubeđen u Engelhartovu obdarenost i polagao veliku nadu u njegovu budućnost, jedva je čekao da ga vidi kako ulazi u krug života i pije sa vrela znanja. Mislio je na svoju sopstvenu mladost, koja je bila mučna i puna izlišnih stvari. Još u prvim godinama svog braka voleo je sadržajne razgovore i dobre knjige i negovao je zanesenjačko poštovanje prema svemu što je njegovom duhu bilo porečeno i što mu je spoljašnim okolnostima bilo uskraćeno.
Entry #19285 — Discuss 0 — Variant: Not specified
Voting points1st2nd3rd
0000
Rating typeOverallQualityAccuracy
Entry2.502.50 (2 ratings)2.50 (2 ratings)
Entry tagging:
  • 1 user entered 1 "like" tag
i negovao je zanesenjačko poštovanje prema svemu što je njegovom duhu bilo porečeno i što mu je spoljašnim okolnostima bilo uskraćeno.
Good term selection
Jasmina Kuveljic
Другог дана је била свадба. За време венчања се чуло да невеста плаче. Деловало је да унапред наслућује своју тужну судбину док је младожења, господин Петер Саломон Куриус, гледао око себе осмехујући се самосвесно и c презиром. Ствар је била та да није било створења на Божјем тлу над којим се он не би осећао надмоћним.

Када се завршила свадбена гозба послан је Енгелхарт са осталом децом напоље. Иза куће је био дражестан врт пун стабала јабуке и трешње. Да би се истакао у потмулом терању Енгелхарт се издвојио од друштва и у дубини врта је ходао овамо-онамо на начин прислушкиван од одраслих. Десило се оно ћему се несвесно надао, најмлађа рођака га је следила, стала је наспрам њега и ћутећи севала на њега тамним очима. Енгелхарт се након неког времена распитао за њено име које је већ неколико пута ћуо али га у ствари није разумео. Звала се Есмералда по жени стрица у Бечу а звали су је Есме. То стање је изнова пробудило Енгелхартову штипкаву љубомору тако да је започео да држи разметљиве говоре. Спопао га је дух лаже. На крају се нашао беспомоћан наспрам свог безумног брбљања, а Есма, која се заћуђена упиљила у њега отрча смејући се подругљиво.

Иако је до редовног поласка у школу имао још годину дана времена у то време су његови родитељи решили да га пошаљу у разред за припрему који је водио један стари учитељ по имену Хершкам. Господин Саветодавац, који је пуно држао до Енгелхартовог талента и неговао велика очекивања од његове будућности, беше нестрпљив да га види да улази у круг живота; да пије са извора знања. Мислио је на своју сопствену младост пуну одрицања и труда. Још првих година свог брака је волео садржајне разговоре и добре књиге и сачувао је сањалачку пажњу за све што му је било ускрачено духовно и није му се дало услед спољних услова.
Entry #20198 — Discuss 0 — Variant: Not specified
sovica
sovica
Áustria
Voting points1st2nd3rd
0000
Rating typeOverallQualityAccuracy
Entry2.342.00 (2 ratings)2.67 (3 ratings)
Entry tagging:
  • No "like" tags
Сутрадан је била свадба. Током церемоније венчања млада крик се чуо, чинило да имају сумњу испред њене тужне судбине, док младожења, господин Питер Саломон Цуриус, уверен и насмејана презриво погледао около.Ствар је да не постоји створење на Божјој земљи, он не би осећао супериоран.

Када је венчање било готово, Енгелхарт је послат са другом децом ван. То је био диван врт иза куће, пун јабуке и трешње. У досадној диску да привуче пажњу на Енгелхарт лучи од стране Друштва, и ходао у ходу код одраслих абгелаусцхтен дну баште и назад. Шта му је лебдео несвесни процес догађа;најмлађи рођак га је пратио, окренуо према њему и обасја га тихо са тамним очима. После неког времена Енгелхарт тражио њихово име, мора да је чуо неколико пута, али није баш разумео. Њено име је Есмералда, након женом свог стрица Мајкла у Бечу, а она се звала Есмее. Ова околност је изазвала изнова Енгелхартс пецкање љубомору, и он је почео да води хвалисаве говоре.Лажљив дух дође на њега, и на крају је добио своју пуну заблудну разговор немоћан пред, и Есмее, који је гледао у њега запањено, побегао смеје подругљиво.

У то време, његови родитељи замишљен одлуку да му, иако је морао да савестан школу још годину дана да пошаље у припремном разреду, који је водио стари учитељ по имену Херсцхкамм. Господин саветник који високо од Енгелхартс одржана таленат и велика очекивања забављали његове будућности, био је нестрпљив да га унесете у круг живота, пије из фонтане знања да види. Мислио је на својим ентбехрунгс и проблематичној младости. Чак иу раним годинама свог брака волео меснатим разговоре и добре књиге и одржава фанатичну поштовање за све што је остало ментално негирао и задржао спољним околностима на њега.
Entry #19430 — Discuss 0 — Variant: Not specified
Voting points1st2nd3rd
0000
Rating typeOverallQualityAccuracy
Entry1.001.00 (6 ratings)1.00 (5 ratings)
Entry tagging:
  • No "like" tags